Suva usta (kserostomija) nekada nisu samo prolazna tegoba. Ovo stanje može otežavati govor i gutanje, a nekada dovodi i do problema sa oralnim zdravljem. Sušenje usta noću je posebno neprijatno i može da ukazuje na nekoliko zdravstvenih problema koji zahtevaju pažnju.
Ono što je sigurno, je da postoji više razloga zašto se javlja suvoća usta.
Neki su jednostavni za rešavanje, dok drugi zahtevaju nešto ozbiljniji pristup i pomoć lekara. U nastavku otkrivamo najčešće uzroke ovog problema i načine kako se može rešiti.
1. Uticaj lekova na pojavu suvih usta
Mnogi lekovi mogu značajno smanjiti lučenje pljuvačke.
Ovo je posebno izraženo kod lekova za alergiju, visok pritisak, depresiju ili protiv bolova. Diuretici, koji se često koriste za regulaciju krvnog pritiska, direktno utiču na količinu tečnosti u telu, pa samim tim i na proizvodnju pljuvačke.
Ako primetite da su vam često suva usta nakon uzimanja terapije, pročitajte uputsvo o leku i proverite da li su navedeni slični neželjeni simptomi. Ukoliko niste sigurni da li je lek uzrok sušenja usta, posavetujte se sa lekarom. Za većinu lekova postoji alternativa koja deluje različito od osobe do osobe.
U međuvremenu, važno je povećati unos vode.
2. Nedovoljna hidratacija kao uzrok sušenja usta
Nedostatak vode u organizmu direktno utiče na proizvodnju pljuvačke.
Kada tokom dana ne unosimo dovoljno tečnosti ili previše konzumiramo napitke koji dehidriraju organizam, poput kafe i gaziranih pića, rizik od pojave suvih usta se povećava. Noću je situacija još izraženija jer se proizvodnja pljuvačke tada smanjuje za 50 do 70%, što objašnjava zašto se mnogi bude sa suvim ustima.
Preporuka je da se unosi najmanje 6-8 čaša vode dnevno, odnosno nije preporučljivo čekati da u potpunosti ožednimo pre nego posegnemo za čašom vode. Tamniji urin i suva koža su znaci dehidracije koji ukazuju da je potrebno povećati unos tečnosti ali i o izboru pića treba voditi računa.
Posebno treba izbegavati napitke sa kofeinom u večernjim satima koji može doprineti sledećem razlogu.
3. Noćno disanje na usta (spavanje sa otvorenim ustima)
Spavanje sa otvorenim ustima se povezuje sa lošim snom i osećajem suvoće u ustima.
Ovaj problem najčešće nastaje zbog zapušenog nosa usled alergije, prehlade ili devijacije nosne pregrade. Kada osoba spava sa otvorenim ustima, sam vazduh koji se udiše isušuje usnu duplju, što u kombinaciji sa smanjenom proizvodnjom pljuvačke tokom spavanja stvara idealne uslove za pojavu suvih usta.
Spavanje sa otvorenim ustima ne samo da isušuje usnu duplju, već može dovesti i do drugih problema kao što su loš zadah, povećan rizik od karijesa i upale desni, pa čak i poremećaja sna.
Redovna upotreba fiziološkog rastvora pre spavanja može pomoći u održavanju prohodnosti nosa. Kod upornih problema, treba se konsultovati sa ORL specijalistom koji može pomoći u otkrivanju i rešavanju osnovnog uzroka. Moguća je i upotreba posebnih traka za nos ili drugih pomagala koja mogu olakšati disanje kroz nos tokom noći.
4. Povezanost dijabetesa i suvih usta
Povišen nivo šećera u krvi može uticati na rad pljuvačnih žlezda.
To naravno ne znači da svaka osoba sa povišenim šećerom u krvi ima dijabetes, i da treba da paniči, ali svakako je dobro znati da su suva usta jedan od pokazatelja koji možete uvažiti i prekontrolisati svoje zdravstveno stanje na vreme. Kod onih osoba sa dijabetesom, suva usta se najčešće javljaju zajedno sa pojačanom žeđi i učestalim mokrenjem.
Ako primetite navedene simptome, a nemate dijagnozu dijabetesa, važno je posetiti lekara radi provere, a ukoliko nemate aparat za merenje šećera, možete to uraditi u većini bolje opremljenih apoteka u Srbiji.
5. Autoimune bolesti i sušenje usta
Suvoća usta može biti i posledica nekih autoimunih oboljenja.
Sjogrenov sindrom je najčešći primer, gde imuni sistem napada i oštećuje pljuvačne i suzne žlezde, zbog čega one ne mogu normalno da proizvode pljuvačku i suze. Pored suvih usta, osobe sa ovim sindromom često primećuju i izrazitu suvoću očiju.
No, i druga autoimuna stanja poput reumatoidnog artritisa, sistemskog lupusa ili skleroderme mogu uticati na rad pljuvačnih žlezda. Upalni procesi kod ovih oboljenja mogu oštetiti žlezde i smanjiti proizvodnju pljuvačke, a neki lekovi koji se koriste u njihovom lečenju dodatno pojačavaju problem sušenja usta.
Ako uz suva usta primetite i druge simptome poput bolova u zglobovima, hroničnog umora, osipa na koži ili osećaja “peska u očima”, obavezno posetite reumatologa.
6. Pušenje i alkohol kao faktori rizika
Pušenje i alkohol spadaju među najčešće životne navike koje mogu izazvati suvoću usta.
Duvan direktno utiče na pljuvačne žlezde smanjujući njihovu funkciju, dok alkoholna pića isušuju sluzokožu usta i remete prirodnu ravnotežu u usnoj duplji. Kada se ove navike kombinuju, njihov negativni efekat se pojačava. Redovna konzumacija alkohola i duvana ne izaziva samo neprijatan osećaj suvoće u ustima, već značajno povećava rizik od karijesa, upale desni (gingivitisa) i drugih problema sa oralnim zdravljem.
Štaviše, osobe koje puše i konzumiraju alkohol često imaju problema sa neprijatnim zadahom i promenom ukusa, što je direktno povezano sa smanjenom proizvodnjom pljuvačke.
Prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola su najbolje rešenje na duže staze. Takođe je preporučljivo pojačati oralnu higijenu i redovno posećivati stomatologa.
7. Uticaj hroničnog stresa na suvoću usta
Stres je postao neizbežan deo savremenog života, a njegov uticaj na oralno zdravlje često se potcenjuje.
Hronični stres može poremetiti rad pljuvačnih žlezda kroz uticaj na nervni sistem i hormonsku ravnotežu. Kada smo pod stalnim stresom, telo povećava lučenje hormona stresa, poput kortizola i adrenalina, koji mogu smanjiti proizvodnju pljuvačke i doprineti pojavi suvih usta (kserostomije).
Dok akutni stres obično izaziva privremeni pad lučenja pljuvačke, hronični stres može uzrokovati dugotrajnije probleme, koji značajno utiču na svakodnevni život. Osobe pod stalnim stresom često prijavljuju ne samo osećaj suvih usta, već i stiskanje vilice, škripanje zubima tokom noći (bruksizam), pa čak i povećanu osetljivost na bol u predelu lica i vilice.
Redovna fizička aktivnost, tehnike dubokog disanja i opuštanja mogu biti izuzetno korisni. Takođe, dobar san i, po potrebi, traženje stručne pomoći od psihologa ili psihijatra mogu pomoći.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Suva usta koja traju duže od dve nedelje ne bi trebalo zanemarivati.
Iako se mnogi ljudi naviknu na ovaj problem, produžena suvoća usta može ukazivati na ozbiljnije zdravstveno stanje koje zahteva pažnju. Stomatolog može kroz detaljan pregled otkriti osnovni uzrok problema i predložiti najefikasnije metode lečenja.
Kroz svoje tekstove, Blagoje nudi uvid u raznolike aspekte stomatologije. Od praktičnih saveta za očuvanje zdravlja, do objašnjenja stomatoloških postupaka i aktuelnih istraživanja – njegovo pisanje proširuje razumevanje i promoviše svesnost o oralnom zdravlju.
