Nicanje zuba kod beba: Vodič za roditelje

Period nicanja zuba kod beba predstavlja važnu razvojnu fazu koja traje sve do treće godine života. 

U tom periodu, beba će dobiti kompletan set od 20 mlečnih zuba, koji će joj služiti kao temelj za pravilan razvoj vilice i kasnije nicanje stalnih zuba. Iako je reč o divnom periodu u životu roditelja i bebe, ovaj period je često stresan po roditelje i bebu, pa u cilju da vam barem malo pomognemo – pišemo ovaj tekst.

U nastavku ćemo objasniti sve što treba da znate o tome kada i kojim redosledom bebama rastu prvi zubići, kako olakšati ovaj period svom detetu, i kada je pravo vreme za posetu stomatologu.

Kada bebama rastu prvi zubići?

Prvi zubi kod beba obično niču između četvrtog i sedmog meseca života. 

Međutim, vreme nicanja može značajno varirati od bebe do bebe. Neki mališani dobiju prvi zub već sa tri meseca (rano nicanje zuba), dok kod drugih prvi zub može da nikne tek oko prvog rođendana (kasno nicanje zuba). Obe varijacije se smatraju potpuno normalnim razvojnim procesom na koji najviše utiče genetika.

Zanimljivo je da se prvi zubići najčešće pojavljuju u paru, i to su najčešće donji centralni sekutići (jedinice). Njihovo nicanje predstavlja početak nove faze u bebinoj ishrani, kada postepeno možete početi sa uvođenjem čvršće hrane.

Kako prepoznati da bebi niču zubi?

Nicanje zuba kod beba aktivira složen imunološki i inflamatorni odgovor u organizmu, što se manifestuje kroz različite simptome koje roditelji mogu da primete.

Najčešće ćete prvo primetiti pojačano balavljenje i slinjenje, koje je zapravo prirodni mehanizam za hlađenje i podmazivanje nadraženih desni. Bebe takođe imaju potrebu da stavljaju u usta sve što im dođe ruke pa treba obratiti pažnju na igračke ili stvari koje imaju oštre ivice a koje mogu da dohvate kada ne gledate.

Takođe, nekoliko dana pre nego što zub nikne, desni često postaju natečene i crvene. U ovom periodu, bebe su razdražljivije i plačljivije nego obično, a kod većine beba se javljaju i problemi sa spavanjem jer nelagodnost može biti izraženija tokom noći.

Nije neuobičajeno primetiti i crvenilo obraza koje nekada može podsećati na blagi osip, posebno na strani gde zub niče, kao i povećanu potrebu za dojenjem ili bočicom, jer sisanje pruža olakšanje.

Koji redosled prati nicanje zuba kod beba

Sada kada znate koji znaci prate rast zuba kod beba, pogledajmo i kojim redosledom oni niču. 

Priroda je osmislila redosled nicanja zuba koji zapravo prati razvojne potrebe bebe. Prvi na redu su donji centralni sekutići, koji se pojavljuju između šestog i desetog meseca života, iako kod nekih beba mogu niknuti već od četvrtog do sedmog meseca. Ubrzo nakon njih, između osmog i dvanaestog meseca, niču njihovi gornji parnjaci – gornji centralni sekutići. 

Sledeći u nizu su gornji bočni sekutići, koji se pojavljuju između devetog i trinaestog meseca, praćeni donjim bočnim sekutićima koji kompletiraju prednji niz zuba između desetog i šesnaestog meseca. Prvi kutnjaci počinju da niču između trinaestog i devetnaestog meseca – oni su veći od sekutića i mogu izazvati više nelagodnosti tokom nicanja.

Očnjaci se pojavljuju između šesnaestog i dvadeset trećeg meseca, a proces nicanja završavaju drugi kutnjaci, koji se javljaju između dvadeset trećeg i trideset trećeg meseca. Ovi poslednji zubi su ujedno i najveći među mlečnim zubima, a njihovo nicanje može trajati nekoliko nedelja.

Kako pomoći bebi dok niču zubići?

Postoji nekoliko proverenih načina da olakšate period nicanja zuba svojoj bebi. 

Nežna masaža desni čistim prstom često pruža trenutno olakšanje jer stimuliše cirkulaciju i stvara prijatan pritisak. Mnogi roditelji se odlučuju za hladne grickalice posebno dizajnirane za bebe, jer snižena temperatura pomaže u smanjenju otoka i pruža privremeno utrnuće. 

Ove igračke se mogu kupiti u apoteci, a kao alternativa njima može poslužiti i čista, vlažna krpica koja je prethodno ohlađena. Za bebe koje su već počele sa čvrstom hranom, pravilno odabrani komadi čvrste hrane, poput ohlađene šargarepe, mogu pružiti prirodnu masažu desni – naravno, uz stalni nadzor roditelja.

Kada je reč o medicinskim metodama za ublažavanje tegoba, poput gelova za desni ili homeopatskih preparata, važno je da se prvo posavetujete sa pedijatrom. Svaka beba je drugačija i ono što pomaže jednoj ne mora nužno odgovarati drugoj.

Kada je vreme za prvu posetu stomatologu?

Prva poseta stomatologu preporučuje se čim niknu prvi zubići, čak i ako ne primetite nikakve probleme. 

Rana poseta omogućava stomatologu da proveri pravilan razvoj vilice i da vam pruži korisne savete o oralnoj higijeni. Takođe, ovo je prilika da se vaša beba upozna sa stomatološkom ordinacijom u prijatnom okruženju, što može biti od velike koristi za buduće posete.

Hitnu posetu stomatologu treba zakazati ako primetite znake infekcije ili povrede, kao i u slučaju da prvi zub nije niknuo do prvog rođendana.

Briga o prvim zubićima

Oralna higijena počinje i pre nicanja prvog zuba. 

Nakon svakog hranjenja, nežno prebrišite bebine desni mekom, vlažnom krpicom. Kada se pojavi prvi zub, vreme je za uvođenje posebne četkice za bebe i paste za zube sa fluorom. Količina paste treba da bude minimalna, veličine zrna pirinča, jer bebe u ovom uzrastu još uvek ne umeju da ispljunu pastu.

Iako su paste sa fluorom ponekad predmet kontroverzi, one su bezbedne za bebe kada se koriste u preporučenim količinama. Važno je koristiti pastu specijalno formulisanu za bebe i naučiti mališana da je ne guta. Redovna i pravilna nega mlečnih zuba je od suštinskog značaja jer oni ne samo da omogućavaju pravilno žvakanje i razvoj govora, već i čuvaju mesto za stalne zube koji će ih kasnije zameniti.

Nicanje zuba kod beba predstavlja važnu razvojnu fazu koja zahteva strpljenje i pažnju. Pravilnim pristupom i pravovremenim reakcijama možete značajno olakšati svojoj bebi ovaj period. Zapamtite da je svaka beba jedinstvena i da će neke kroz ovaj proces proći lakše, a druge teže – važno je pratiti svoje dete i prilagoditi negu njegovim individualnim potrebama.