Molarno-incizivna hipomineralizacija (MIH) – uzroci, simptomi i lečenje

Ako ste primetili da zubi vašeg deteta imaju neobične bele, žute ili smeđe mrlje, a pritom su osetljivi i lako se krune, možda je reč o molarno–incizivnoj hipomineralizaciji, u nastavku MIH. Ovo stanje može da iznenadi roditelje, jer se može javiti i kod dece koja redovno peru zube i imaju zdrave navike.

MIH je razvojni poremećaj mineralizacije gleđi koji najčešće zahvata prve stalne kutnjake (šestice) i gornje sekutiće. Gleđ ovih zuba formira se sa oslabljenom strukturom još dok su u razvoju, ali promene postaju vidljive tek nakon njihovog nicanja. Tačan uzrok MIH-a nije u potpunosti poznat, ali istraživanja ga povezuju sa različitim faktorima, poput infekcija u ranom detinjstvu, komplikacija tokom trudnoće ili izloženosti određenim toksinima.

Kako prepoznati molarno-incizivnu hipomineralizaciju?

MIH se ne manifestuje isto kod svakog deteta, ali postoje neki tipični znaci:

• Bele, žute ili smeđe fleke na gleđi koje su često nepravilnog oblika
• Povećana osetljivost zuba na toplo, hladno i slatko
• Zubi su krtiji i lako se lome – čak i prilikom žvakanja hrane
• Smanjena reakcija na anesteziju – zubi mogu slabije reagovati na lokalnu anesteziju

Roditelji su obično prvi koji uoče neke od ovih promena kod zuba svog deteta, dok se stomatolozi susreću sa izazovima prilikom lečenja, jer gleđ na ovim zubima nije dovoljno čvrsta da izdrži standardne metode popravke.

Šta uzrokuje MIH?

Iako tačan uzrok molarno-incizivne hipomineralizacije (MIH) nije poznat, istraživanja ukazuju na nekoliko faktora koji mogu doprineti njenom razvoju.

• Bolesti u ranom detinjstvu – visoka temperatura i respiratorne infekcije mogu da utiču na razvoj zuba
• Problemi u trudnoći i porođaju – nedostatak kiseonika tokom rođenja ili infekcije u trudnoći mogu uticati na formiranje gleđi
• Izloženost zagađenju i toksinima – određeni toksini, poput dioksina i bisfenola A (BPA), sumnja se da mogu uticati na strukturu gleđi
• Upotreba antibiotika u ranom detinjstvu – istraživanja ukazuju na moguću povezanost MIH-a sa primenom amoksicilina kod deteta u prvim godinama života.

Kako se leči MIH?

Lečenje molarno-incizivne hipomineralizacije (MIH) zavisi od ozbiljnosti stanja, jer kod neke dece promene ostaju samo na površini gleđi, dok kod drugih dolazi do ozbiljne destrukcije koja otežava žvakanje i izaziva bol. Pošto se radi o zubima čija je struktura oslabljena, ne može se primeniti klasičan pristup kao kod zdravih zuba. Takođe, materijali koji se koriste za popravke moraju biti pažljivo odabrani kako bi trajali što duže, a terapija prilagođena svakom pacijentu.

Blaži slučajevi – kada se na gleđi javljaju bele, žute ili smeđe mrlje

Kod dece kod kojih su promene minimalne i svode se samo na bele, žute ili smeđe mrlje na gleđi, bez pucanja i gubitka strukture, nije potrebno agresivno lečenje. Ipak, čak i ovakvi zubi mogu biti osetljiviji na spoljašnje nadražaje, pa se preduzimaju mere koje imaju za cilj da ih zaštite i očuvaju njihovu otpornost.

Fluoridni lakovi i gelovi su jedan od osnovnih načina lečenja u ovoj fazi. Njihova uloga je da dodatno ojačaju gleđ i poboljšaju njenu otpornost na trošenje i habanje. Paste sa visokim sadržajem fluora takođe mogu biti od koristi, jer mogu smanjiti rizik od daljeg slabljenja gleđi. 

Ako je dete već razvilo preosetljivost na toplo, hladno ili slatko, preporučuje se upotreba pasti koje smanjuju osetljivost zuba (sa fluorom).

U ovom stadijumu je najvažnije da dete redovno posećuje stomatologa kako bi se pratilo stanje zuba. Čak iako trenutno nema većih oštećenja, MIH se može pogoršati tokom vremena, pa je važno na vreme reagovati ako dođe do promena.

Srednje teški slučajevi – kada zubi postaju porozniji i skloni pucanju

Kod dece kod kojih je gleđ oslabljena i porozna, ali još uvek nije došlo do velikih lomova i pucanja, potrebno je ojačati zube kako bi se sprečilo dalje propadanje. Ovo je trenutak kada stomatolozi mogu preporučiti različite preventivne tretmane, ali i manje restauracije koje će produžiti trajnost ovih zuba.

Kod zuba kod kojih su već nastala manja oštećenja gleđi, mogu se koristiti kompozitni ispuni, odnosno plombe. Međutim, kod MIH-a ovo nije jednostavan postupak, jer klasične plombe ne prijanjaju dovoljno dobro na oslabljen zub. Jedan od izazova u ovom stadijumu lečenja je i to što zubi sa MIH-om često slabije reaguju na lokalnu anesteziju, što može otežati izvođenje stomatoloških zahvata. 

Roditelji bi o ovome trebalo da obaveste stomatologa, kako bi se u skladu sa tim koristila odgovarajuća anestezija i metode koje će obezbediti da dete ne oseća nelagodnost tokom intervencije.

Komplikovani slučajevi – kada su zubi krti, bolni i lako pucaju

Kod najtežih oblika MIH-a, gde je gleđ toliko oslabljena da se lako kruni i zubi postaju bolni, neophodno je ozbiljnije lečenje. U ovakvim situacijama klasični ispuni više nisu dovoljni, jer ne mogu da pruže dugotrajnu zaštitu, pa je potrebno primeniti metode koje će osigurati dugoročnu stabilnost zuba.

Jedno od rešenja koje se često primenjuje jeste postavljanje krunica za zube. Krunice prekrivaju ceo zub i pružaju mu potrebnu zaštitu, čime se sprečava dalje oštećenje zuba. 

Ako je oštećenje zahvatilo dublje slojeve zuba, može biti potrebno i lečenje korenskog kanala. Ovo se dešava kada oslabljeni zub izgubi toliko strukture da dolazi do upale i bola. Ovaj postupak je kod MIH-a nešto kompleksniji nego kod drugih zuba, jer je gleđ često nepredvidiva u pogledu reakcije na stomatološke materijale i metode lečenja.

U ekstremnim slučajevima, kada zub više ne može da se spase jer je previše oslabljen, neophodno je njegovo vađenje. Ovo je naročito važno kod prvih stalnih molara (šestica), jer njihovo uklanjanje može uticati na raspored ostalih zuba. Ako se proceni da je ekstrakcija zuba neophodna, potrebno je na vreme planirati ortodontsku terapiju kako bi se izbegle buduće komplikacije.

Da li se mogu sprečiti problemi sa MIH-om?

Za razliku od karijesa, koji se može sprečiti pravilnom higijenom i ishranom, MIH nastaje još tokom razvoja zuba, dok su oni još u vilici, i ne postoji način da se direktno prevenira. 

Međutim, ako se problem prepozna na vreme, moguće je smanjiti njegove posledice i sačuvati funkciju zuba. Osim toga, MIH nije samo problem dece – promene na zubima mogu ostati prisutne i u odraslom dobu. Zubi koji su zahvaćeni u detinjstvu često ostaju osetljiviji i podložniji oštećenjima i kasnije u životu. 

Ako nisu bili adekvatno zaštićeni, može doći do bržeg trošenja gleđi, povećane osetljivosti i sklonosti karijesu. Zbog toga je važno da se već u detinjstvu preduzmu sve mere zaštite, kako bi se izbegle ozbiljnije stomatološke intervencije u kasnijim godinama.